Murakamiju, s ljubavlju (Svetski dan knjige)

“Ako u svetu nema ljubavi, sve je iluzija i imitacija."

Često pomislim da sam u prethodnom životu bila junakinja nekog njegovog  romana, neke njegove neobične priče. Još od prve (border) knjige čitava ta murakamijevska atmosfera- setni bluz, usporenost, nostalgija…- deja vu.

Da, živela sam u Japanu, u toj “tišini”, često pasivna, bez inicijative…, i sklona iluziji, svom svetu. Ljubav mi je bila, i često jeste još uvek “njegova”- osećaje sam gradila od pogleda, dodira…

Svetsku slavu Haruki Murakami je stekao zahvaljujući romanu "Norveška šuma" koji je i danas među mladima u Japanu najčitanija Murakamijeva knjiga, još od objavljivanja 1987.godine.
Ova Harukijeva priča (after border omiljena) smeštena je u Tokio 60ih godina kada su japanski studenti protestovali protiv tadašnjeg režima. “Norveška šuma” za čiji naslov je poslužila istoimena pesma Bitlsa je pre svega ljubavna priča o seksualnosti i gubitku. O osećajima koji se jave nakon gubitka, o brižnom Vatanabeju i krhkoj Naoko.  

I to je ono što najviše volim kod njega. Koliko god kompletna kompozicija bila intrigantna, misteriozna..., Haruki piše o “običnim” ljudima. O onima koji dane provode u spremanju kuće, čitanju, slušanju dobre muzike… U jedan tako običan život Murakami plete niti radnje koje “remete” glavnog junaka i uvlače ga u more dubokih emocija i čudnih dešavanja.

12. aprila 2013. godine izašla je najnovija Murakamijeva knjiga " Bezbojni Cukuru Tazaki i godine njegovog hodočašća". Tačno u ponoć građani Tokija koji su okupirali knjižaru u kvartu Daikanjama su mogli da kupe svoj primerak novog romana (500 000 primeraka štampano u prvom izdanju, doštampano iste večeri 100 000 novih) svetski poznatog pisca. Ovaj put o sadržaju romana ništa nije bilo poznato (po želji pisca) do samog trenutka početka prodaje. Sada se već zna da je knjiga o čoveku kojeg napuštaju svi prijatelji i koji do beskonačnosti sluša dela Franca Lista. Geopoetika već otkupila;) 

Ukoliko do sada niste čitala ništa njegovo, moja topla preporuka je da što pre krenete, i to od ove: 

JUŽNO Od GRANICE, ZAPADNO Od SUNCA  

Kad prođe izvesno vreme neke se stvari čvrsnu. Kao cement u kofi. A kada se to desi više nema natrag – više ništa ne možemo da promenimo. (Šimamoto, 12 godina)
Njegova definitivno “najobičnija” priča jer je lišena bilo kakvih nadrealnih elemenata je japanska “kazablanka”…, priča o susretu nakon dve decenije.
U središtu priče je Hađime, vlasnik jazz bara. Za sam naziv romana, Murakami je odabrao pesmu Nat King Kola koju je Hađime zajedno s devojčicom Šimamoto slušao u detinjstvu. 

Svo vreme vodeći priču u prvom licu, Murakami nas upoznaje s Hađimevim detinjstvom ali i sadašnjim životom pleteći atmosferu ovog romana kao da gledate crno-beli film – kišni, sumorni dani, sve je usporeno, s dozom nostalgije, a počinje kada u bar uđe tajanstvena, privlačna Šimamoto…, tinejdžerska ljubav Hajimea koju nije video više od dvadeset godina.   Nakon dugog perioda razdvojenosti, putevi im se opet ukrštaju i njihova nekada nevina ljubav ponovo se budi, ovog puta kao razarajuća želja i potreba.

onda da niz pokrenete s Norveškom, pa nastavite sa Sputnjikom ljubavi, Kad noć padne, Igraj, Igraj...a tek onda na kraju uzmete ovu: 

1Q84   

Šta kažeš, Tengo, kako ti, kao pisac, definišeš ono što nazivamo stvarnošću?“ – „Tamo gde zabodeš iglu i poteče crvena krv, to je stvarni svet.“

Murakamijeva poslednja knjiga, čiji je naslov inspirisan Orvelovom "1984", miks je svih njegovih dosadašnjih romana, atmosfera. Opet najveću draž nose likovi- Aomame i Tengo. Dok je Aomame ( instruktorka borilačkih veština, član misteriozne organizacije) samostalna i hrabra žena, Tengo je (profesor matematike) pasivan, tipičan Murakami  muškarac.  Kao i u ostalim delima, Murakami se i ovde bavi filozofskim pitanjima, smislom života, borbi dobra i zla, žrtvovanjem, ali naravno i ljubavlju. 

Ovo je definitivno njegova najkompleksnija knjiga do sada. Miks šume i igraj, igraj , ali kada "igra" počne neko će voleti njen tok, a neko će hteti da je krenuo drugim putem. Najzanimljiviji deo ove priče je svakako taj paralelni svet i kako se u njemu dve srodne duše traže i pronalaze. Opet je tu i onaj divan poetičan ljubavni tok koji Tengo i Aomame prate od trenutka kada su se nevino dodirnuli u školi još dok su bili deca. Taj dodir bio je dovoljan da sanjaju i žele jedno drugo narednih dvadeset godina. 

Ne bi li se sreli, Tengo i Aomame ulaze u jedan drugi svet, onaj gde postoje dva meseca, lutka od vazduha i čovečuljci koji izlaze iz usta mrtve koze... Upravo ovaj momenat nekako mi je bio too much, ali ukoliko posmatrate ovaj roman kao bajku što on definitivno jeste, onda i taj detalj će otići u pozadinu i neće smetati. Bar meni na kraju nije zasmetao. 

23. april, koji je proglašen za svetski dan knjige, nek bude dan kada ste zavoleli Murakamija.

Коментари

Nevena каже…
Definitivno jedan jedini. kakvu energiju taj čovek prenosi. Baš čudnu al onako dobro čudnu. Da se pitaš sve vreme dok čitaš knjigu. I kako se izražava...Ja nekad rečenice čitam po nekoliko puta koliko su mi lepe.
A IQ84, wau, spojio je filozofiju života, krimi priču i hranu na neverovatan način....
Klanjam se čoveku
Ana каже…
dobro čudnu energiju, to je taj osećaj.
rečenicu su mu divne. kratke i jednostavne, životne... malo po malo i ja se vratim, neku misao opet da pročitam i upijem.
jedva čekam bezbojnog:)
Exxx каже…
Upravo čitam njegovu "Norvešku Šumu". Pročitao sam već nekoliko njegovih knjiga (Južno od granice, Sputnik ljubav, Okorela zemlja..., 1Q84) O trilogiji "1Q84" pisao sam na svom blogu http://exxxperiment.net/2012/04/16/1q84/

Vidim ja da ćemo se mi čitati ;)
Ana каже…
@exxx: znam da si pisao, tu sam ti ja pod komentarom Ana;)
Meni su Norveška i Južno omiljene. Kod 1q84 mi je malo zasmetala ona lutka i ti momenti s vođom, ali ipak mi se svidela na kraju. Kakva je Okorela?
Exxx каже…
Okrela zemlja čuda i kraj sveta je prilično teška knjiga. Govori u paralelnim svetovima i eXperimentima na ljudskom mozgu a Murakami u tome ide do tančina što može da bude malo naporno i smor. To je sve što ću ti reći. U svakom slučaju veoma čudna knjiga.

Što se tiče komentara na 1Q84, video sam. Čitamo se ;)
Exxx каже…
Pročitao Norvešku Šumu. Toliki naboj erotike, strasti, čežnje, požude, samoispitivanja. Čudna i posve neobična knjiga ali ipak 1Q84 je 1Q84 ;)
Ana каже…
Ma nee, Norveska je bolja:P
Onda Juzno pa tek 1Q84:)

Najviše ste čitali