Šest dana u Albaniji (Tirana, Drač i Skadar 3.deo)

Neki tmurni oblaci dočekali su nas to prvo jutro u Draču kada smo još sa poluotvorenim očima čekali prvu tursku kafu u Albaniji. Dok smo polako počeli da prelazimo šta da radimo tog dana - plaža ili grad, par sa susednog stola je ustao, prošao pored nas i pozdravio nas na čistom srpskom - "Dobro jutro omladino!". 

Nismo stigli tada da se upoznamo sem da se osmehnemo i konstatujemo kako je Balkan zapravo mali svet jer eto, dođeš u Albaniju i u hotelu, u Draču sretneš naš par. Kasnije se ispostavilo da su ljudi iz Užica, da im je ovo drugo leto kako su ovde i da su kao i tada došli bez problema s kolima, UE registracije.

Nakon doručka koji je bio zasitan (u ovom hotelu smo imali noćenja sa doručkom 1100 dinara po osobi), oblaci i kiša koja je padala veče iza nas, prelomili su umesto nas u korist grada. S napunjenim telefonima, vodom i u udobnim patikama uputili smo se do stanice (taksi do grada bi vam uzeo oko 1300, 1500 leka) sa koje je ka gradu išao na svakih pola sata gradski prevoz (karta 60 leka). Bili smo vrlo samouvereni da ćemo ući u prvi koji dođe, ali to nam nije prošlo za rukom jer je autobus već kod nas došao prepun ljudi koji su visili na vratima. Srećom, sledeći je stvarno bio malo prazniji - iako smo i tu bili vrlo blizu vrata sa kojih su visili plavi Česi. 

Inače, većina stranaca je poput nas smeštena u ovom delu Drača gde su plaže i hoteli, jer sam grad nema atraktivnu i čistu plažu usled velike blizine ogromne luke u kojoj dnevno dolazi po nekoliko teretnjaka. Ovaj deo grada popularno se zove Rock of Kavaje (Shkembi Kavajes) i obiluje restoranima, kafićima, kiosk palačinkarnicama, kao i uličnim prodavcima magneta i srebra. 

DURRES / DRAČ

U Drač kada dođete imate utisak da ste došli em u veći, em u užurbaniji grad od Tirane. Ovo je ipak turistički centar i drugi po veličini grad u Albaniji, koji je u snažnom razvoju iz godine u godinu pa samim tim daleko više turista skita njegovim ulicama i upada vam u kadar dok pokušavate da uslikate Venecijansku kulu, možda i najpoznatiji i najposećeniji objekat u ovom gradu.

Na putu do obale gde je luka ali i pomenula kula, prolazite kroz dnevnu vrevu - malene kafiće koje su već napunili lokalci koji u prvim redovima posmatraju prolaznike, čitaju novine i ispijaju kafu, te se žustro preganjaju dok pored njih piljari nude toliko dobru ponudu voća i povrća - sve na prvi pogled izgleda sveže i zrelo, od smokvi veličine jabuke preko ljubičastog patlidžana i grožđa koji vas mami da ga ukradete.

Ove ulice podsetiće vas na Istanbul kako po atmosferi, tako i po koncentraciji ljudi ali i niskim zgradama i kućama. Pre kule, topla preporuka je da posetite jednu od lepših pravoslavnih crkvi u Albaniji - crkva sv. Pavla koja podseća na naše najpoznatije manastire.

U njenom nastavku polako se nazire kulla Veneciana iz 15. veka, koja predstavlja deo vizantijskog utvrđenja koje je izgrađeno još u 5. veku od strane imperatora Anastasiusa, koje su Mlečani potom dodatno opasali kulama kada su osvojili Drač. 

Na ovu kulu naslanjaju se ostaci srednjovekovnih zidina koje su pripadale tvrđavi Drač ili ti Kalaja e Durresit, koje je navodno bilo u svoje vreme najjače utvrđenje na Jadranu.

Vrlo blizu kule nalazi se i jedan od najočuvanijih rimskih amfiteatra na Balkanu koga možete pogledati i bez ulaženja unutra. Ovaj amfiteatar datira još iz 2. veka i izgrađen je od strane rimskog imperatora Trajana.

Mi se ovde ipak nismo puno zadržavali već smo odlučili da se uputimo ka glavnom gradskom trgu - Trg slobode (u potpunosti popločan i liči na pešačku zonu, iako je saobraćaj dozvoljen) gde se nalazi crvena Gradska kuća i velika gradska džamija Xhamia e Fatihut.

Ovde je bila neka prava morska atmosfera, dok smo kod fontana koje imaju čudnu žućkasto-zelenu boju, pokušavali da uhvatimo savršen selfi ispred džamije koja je izgrađena 1503. godine u čast sultana Mehmeda Fatiha Osvajača.

Odatle smo se uputili ka moru i šetalištu u želji da pronađemo mesto za ručak pre nego se upustimo na uspon do napuštene vile kralja Zoga, sa koje nam je obećan najlepši pogled na grad. 

Ako je samo jezgro grada nalik Istanbulu, onda je obala neki miks Malmea i oronulog Majamija iz 80-ih. Zanimljivo je da u Draču duž cele obale - kako i tamo gde smo bili smešteni, ali i ovde, glavna "dekoracija" red palmi kao da ste u nekoj egzotici. Što i nije tako daleko od realnosti.

Elem, ovde kada prođete sam početak šetališta naiđete na objekat koji kao da je neko doneo sa seta snimanja filma Blade Runner. Pred vama se "pojavi" restoran koji zalazi u more - Pista e Re, krajnje futuristički momenat na obali gde se nalazi nekoliko restorana, kazina kao i toaleti koje možete koristiti. 

Već tu poglede će vam privući betonski "sprud", odnosno red stepenica koje takođe "zalaze" u more, koje su me najviše podsetile na Malmo i njegove betonske klupe koje gledaju na čuveni most koji spaja Kopenhagen i Malme.    

Nakon kraćeg seta slikanja i gledanja u more, prešli smo u restoran-piceriju Mondi, gde su nas ugostitelji opet oduševili kada su nam nakon ručka doneli kao iznenađenje tanjir pun poslastica. Taman da napunimo baterije pre penjanja na brdo gde se nalazi bivša kraljevska vila sa koje se vidi ceo grad.

Ova vila koja je nažalost u nemirima koji su se desili 1997. godine potpuno polupana i oštećena nikada nije renovirana i pretvorena u muzej ili hotel (što verujem da je čeka u skorije vreme), ali i tako sva oronula izgleda imponzantno u ladovini grandioznih borova dok joj svici pevaju svako veče. 

Kralj Zog I od Albanije, poznatiji i pod imenom Skenderbeg III bio je kralj Albanije od 1928. do 1939., a pre toga je obavljao funkciju i premijera i predsednika. Zog je bio srpskog porekla i potomak Stanka Crnojevića, a navodno je bio i jedini kralj u Evropi koji je preživeo 55 atentata.

U ovoj vili koja je bila izgrađena 1937. godine Zogu je sa svojom suprugom, mađarskom groficom Džeraldinom provodio leta sve dok par nije morao da pobegne iz zemlje, nakon albanske okupacije od strane Italije koja se desila samo dve godine kasnije.

Za vreme komunizma vilu su koristili visoki funkcioneri stranke, a među  slavnim gostima bili su Nikita Kruščev, Džimi Karter pa i kambodžijski kralj.
   
Vredelo je popeti se ovih 1,5 kilometar od šetališta, ne samo zbog vile već prelepog vidikovca odakle vam se grad sa svojim oblakoderima čini poput mini Rija.  

KEPI I RODONIT    

Iako Drač ima peskovitu plažu koja je duga 10km, ona najviše podseća na Adu Bojanu sa čestim talasima, a zbog blizine luke voda kao voda nije toliko čista, bar ima neku čudnjikavo sivu boju. Zbog toga ali i naleta oblaka nismo se kupali na našoj plaži, već više odmarali, a jedan dan smo u startu odvojili za Kepi i Rodonit.

To mesto nam je preporučio sestrin drug čiji su predlozi do sada bili sjajni. Ni ovoga puta nas nije izneverio, samo što smo imali mali problem doći do divljeg i netaknutog Kepija koji se nalazi na oko 50ak kilometara od Drača. 

Do albanskog rta Kepi i Rodonit koji zapravo predstavlja morski sprud, ne ide prevoz uopšte te smo se odmah po dolasku u Drač kod našeg simpatičnog taksiste raspitali koliko bi nam uzeo da nas odvede i dođe po nas u popodnevnim satima. Možda jer i sam nikada nije bio tamo, taksista nam je uzeo 80 evra za nas troje, što je vrlo povoljno kada vidite koji je to i kakav put.  

Jednim delom ide se preko dobrog magistralnog puta ali se poslednjih sigurno 10, 15 kilometara penjete kroz poludovršen i vrlo uzak put, neznajući da li vam se neko priližava iz suprotnog pravca.  

Ovaj rt stvarno jeste divlji, sa tek ponekim kamperima koji su se tu usidrili ali kada dođete tamo imaćete utisak da nema nikog sem vas, i poneke zmije (mi smo se sa jednom susreli, ali je svako nastavio svojim putem).  

Budite pametniji od nas pa nemojte da krenete u japankama i golih nogu jer zemljani put do tvrđave Skenderbega, vijuga kroz paprat i zelenilo koje ne znate šta krije. Takođe vodite računa da ne idete blizu ivice jer je vrlo strmo i krhko tlo.

Ipak priroda je neverovatna i podseća na onu koju biste očekivali u Irskoj. Ovde kao i u Draču duva vrlo jak vetar te će vas i na Kepiju sačekati talasi, ali i plaža na kojoj nema više od osam ljudi.   

Izlovan i još neotkriven prostor Albanije ne nudi puno ugostiteljskih objekata. Na plaži koja se nalazi kod crkve postoji simpa bar, dok na samom ulazu u Kepi gde vas čeka rampa i taksa od 100 leka po osobi, postoji smernica ka resortu Arbeni koji u septembru izgleda kao da je tek izgrađen, bez ljudi ali u potpunosti opremljen i spreman da ugosti stotinjak ljudi. Naravno, daljina kao i vrlo malo turista uslovili su jače cene pa ćete ovde morati za pohovane lignje da izdvojite oko 1000 leka.

Četvrti deo >>>>  https://kafenisanjeiostalo.blogspot.com/2019/10/sest-dana-u-albaniji-tirana-drac-i.html